maispearacloo

OVAKO ŽENE POKAZUJU DA ŽELE SEKS: Mali signali koji govore DA JE SPREMNA!

maispearacloo | 05 Јануар, 2019 17:15

Kako osvojiti zenu

❤️ Click here: OVAKO ŽENE POKAZUJU DA ŽELE SEKS: Mali signali koji govore DA JE SPREMNA!

Jednoga dana, kada budete stari 34 ne ete žaliti zbog toga što ste napravili budalu od sebe nego zato što nešto niste pokušali iz straha. Do pre nekoliko dana se klela u vecnu ljubav i pravila planove sa tom istom osobom i par dana pre nego sto je otisla,izrazila je zelju da kupimo kucu rase rotvajler i da je zajedno hranimo i brinemo o njoj. Voljela bih da mogu ohladit, ali… Daje nekad neku nadu da ima šanse, onda se jednostavno povuče.

» Misli: «Ti si. I to nije bilo baš, već ono — prošetali smo s nekim drugim, dopisivali, bili smo klinci i meni i njemu je to bila prva duga veza, prvo sve. Uzrok leži u njihovoj socijalnoj prirodi.

Pre svega ja nikada ne bih dopustio sebi da sa nekim prekinem bilo kakav odnos preko poruka, telefona i ostalih gluposti, zato sto sam tom nekom dao jedan deo svog zivota pa sta god bilo. E sada, te svadje i svadjice su mozda za tebe bile sitne, ali cini mi se da je za tu devojku bilo to jako tesko i stresno. Sve je to nama super išlo, on je krenuo na faks, ja nisam, pauzirala sam godinu, pre nego što je otišao, mi se nismo viđali često, nismo se baš ni čuli često da naviknemo kada ode , navikli smo se oboje, zatim smo se zadnjih nedelju dana pre njegovog polaska viđali svakog dana, i otišao je. Želeti da vratite bivšeg ili bivšu je normalna faza posle raskida i nakon dužeg ili kraćeg vremena, ako joj dopustite, prolazi. Naravno, glupo je vjerovati da su naši preci doista razmišljali na taj na in jer nisu. Bio sam jako dobar muž, zadnje dve godine smo se malo udaljili, slabo sam pokazivao emocije prema ženi i detetu. I šta god se dešavalo, moj ti je savet da se ne vraćaš na staro. Da postavim jedno pitanje, ali da mi kažete šta da radim. Što žene dakle žele? Bio sam oženjen za 7 godina s 2 kids i živjeli sretno dok stvari počele ružati i imali smo se boriti i argument gotovo svaki put … to je dobio gore u trenutku da je podnio za razvod … Pokušao sam sve da ga promijeniti njegov um i ostati sa mnom jer ga volim sa svime srcem i ne želim ga izgubiti, ali sve se samo pokazalo neuspjelim … Otišao je iz kuće i nastavio dalje podnijeti za razvod … Molio sam, plakala i pokušala sve, ali još uvijek ništa nije radilo , Proboj je došao kad me je netko upoznao ovom čudesnom čovjeku koji mi je konačno pomogao s čarolijom … Nikad prije nisam radila ovakve stvari, ali samo sam odlučila pokušati oklijevati jer sam očajnički i ostavio bez izbora … On je posebno molio i koristio bilje … U roku od dva dana James me nazvao i bio je žao zbog emocionalne traume koju je koštao, preselio se u kuću i nastavili živjeti sretno, djeca su također sretna i očekujemo treće dijete.

Kako osvojiti zenu - Drukčije on nije ni gledao.

Bili ste u vezi duže vremena — duže od šest meseci — i ostavljeni ste. To vas veoma boli, bivši dragi ili bivša draga vam jako nedostaju, još uvek ih volite i samo razmišljate o tome kako da ih vratite. Šta biste mogli da učinite? Kako da ponovo budete s njima? O tome da li je to uopšte dobra ideja i ne razmišljate — znate samo da želite da vratite voljenu osobu. Ovakvom problemu različiti su pristupi — baš kao što se razlikuju i reakcije na raskid. A nekada neće preboleti bivšeg dragog ili dragu, već će učiniti sve da ih vrate, što najčešće ne vodi ni do kakvog povoljnog ishoda. Nekada se ostavljeni partner potrudi da deluje kao drugačija osoba, da deluje kao idealni partner za svog bivšeg dragog ili dragu. A onda, kada uspe da vrati voljenu osobu, vrati se starom obrascu ponašanja. Naravno, veza ponovo propadne. Druga varijanta jeste da se ostavljeni partner na sve moguće načine potrudi da ponovo osvoji bivšeg dragog ili dragu i konačno uspe u tome. Onda bude onaj ili ona koji raskine vezu. Ni jedno ni drugo nije zdravo ponašanje, niti dovodi do bilo kakvog poboljšanja u životu bilo kojeg od partnera. Da li to znači da je apsolutno uvek greška vratiti bivšeg ili bivšu? Ne baš apsolutno uvek, ali da bi veza koju ponovo počnete mogla da ima ikakve šanse za uspeh, i vi i vaš bivši ili bivša morate se zaista promeniti, ne samo nakratko dok traje osvajanje, već trajno. Ovakvi kakvi jeste niste mogli da funkcionišete zajedno, inače ne bi ni došlo do raskida — prema tome, ako se ne promenite oboje, ni obnovljena veza neće uspeti, samo ćete oboje ponovo biti povređeni. A ljudi se najčešće ne menjaju u toj meri. Želeti da vratite bivšeg ili bivšu je normalna faza posle raskida i nakon dužeg ili kraćeg vremena, ako joj dopustite, prolazi. Ukoliko potraje i nikako da prođe, znatno korisnije od pokušaja da obnovite vezu koja ponovo neće uspeti bilo bi potražiti pomoć stručnjaka. JA REGAINED Sretnost u mom domu. Problem je u tome što sam se usredotočio na negativni dio braka, ne govorim nikome o mojem neuspješnom braku i pretvarajući se da je sve u redu stavljajući lažne osmijehe. Moj je suprug pretvoren u zvijer, varalicu i zlostavljača. Bilo je nepodnošljivo vidjeti čovjeka koji se jednom obećao da će nas štititi kao agresiju obiteljskih transfera prema meni i djeci, te nas teško pritišće na zid. Ali ima vremena, razloga i sezone za sve, bilo dobro ili loše. Potrčao sam do dr. Isikolo za spasenje, što sam konačno postigao kroz svoju izvanrednu čaroliju. Razlike su namještene i sva srca rana zacjeljivana su unutar 2 tjedna. Zahvalan sam što je moj muž ponovno pretvoren u anđela koji je oduvijek bio. Prijatelji, Ovdje je moja priča svijetu kako sam vratila svoju ljubav i spasila moj brak. Obožavam toliko Jamila da ne mogu ni bez. Bio sam oženjen za 7 godina s 2 kids i živjeli sretno dok stvari počele ružati i imali smo se boriti i argument gotovo svaki put … to je dobio gore u trenutku da je podnio za razvod … Pokušao sam sve da ga promijeniti njegov um i ostati sa mnom jer ga volim sa svime srcem i ne želim ga izgubiti, ali sve se samo pokazalo neuspjelim … Otišao je iz kuće i nastavio dalje podnijeti za razvod … Molio sam, plakala i pokušala sve, ali još uvijek ništa nije radilo , Proboj je došao kad me je netko upoznao ovom čudesnom čovjeku koji mi je konačno pomogao s čarolijom … Nikad prije nisam radila ovakve stvari, ali samo sam odlučila pokušati oklijevati jer sam očajnički i ostavio bez izbora … On je posebno molio i koristio bilje … U roku od dva dana James me nazvao i bio je žao zbog emocionalne traume koju je koštao, preselio se u kuću i nastavili živjeti sretno, djeca su također sretna i očekujemo treće dijete. Možete poslati e-poštu dr. Isikolo putem i njegovog broja WhatsApp +2348133261196 sitio web: Evo i ja sam se našla u jednom problemu, ne znam šta raditi? S dečkom sam se zabavljala 4 meseca, veza je bila sasvim solidna, ni svađa ni prepirki, jednostavno smo se nadopunjavali. Ali, odjednom, priko noći, promijenio se, prije 3 meseca me ostavio, uz razlog koji mi još nije jasan… Kao ne može on, ne želi obavezu. Voljela bih da mogu ohladit, ali… Daje nekad neku nadu da ima šanse, onda se jednostavno povuče. Draga Tanja, čini mi se da imamo jako sličan problem. Vidim da si pisala pre dve nedelje, pa se nadam da se kod tebe u međuvremenu nešto promenilo nabolje. Ako ti je do priče, javi se na moj mail, pošto ne znam kako ovde možemo uspostaviti komunikaciju. Meni je takođe potreban razgovor sa nekim ko prolazi kroz sličan problem poput mog. U nadi da ćemo se uspeti ispričati, šaljem ti pozdrav i želim da što pre izgradiš srećnu vezu sa svojim dečkom. Tanja Zamolio bih nekog da mi pomogne. Imao sam devojku godinu dana, sve je bilo super, spavala je kod mene sto puta, planirali budućnost i odjednom se desi neka glupa svađa. Doduše, ja sam kriv i ona pukne i želi da raskine… Dosla je kod mene i plakala je 3 sata, ja sam prihvatio njenu odluku i posle toga nisam joj se javljao. Prošlo je 4, 5 dana i ona mi je pustila poruku, ja sam je pitao šta se desilo, šta je to puklo odjednom. Rekla mi je da me voli i da joj stalo, ali se ne oseća kao pre, jednostavno, voli me i stalo joj je, ali nije zaljubljena kao pre. Ne znam šta da radim, plaši se da nastavi jer se plaši ishoda… Tamara, jeste tačno sve to da ako ni jedan ni drugi nemaju fb, veza je bolja. Sve je to neiskrena ljubav, i ja sam jedan jadnik koji je nasedao na to, ali otom-potom. Kad bude shvatila šta je izgubila, kajaće se. A što se tiče tvog dečka, ja mislim da je on počeo da se hladi i da mu je sad svejedno hoćete li se videti ili ne. Tako da, neću da te tešim, kazaću šta mislim, ali ja mislim da se on hladi od tebe. Ali ako si ti njega prevarila i on tebe, i vi to znate, ta veza ne može biti kao što je bila u početku, da se razumemo. A to je nešto najgluplje što ste uradili. Ja nijednu devojku nisam prevario, takođe ni ovu sad zadnju, njoj sam najviše ljubavi posvetio i sve najlepše sa njom prošao i eto kako mi vraća. Razumem te u potpunosti. Tebi dajem savet da je pustiš malo, mi devojke kada shvatimo sta smo izgubile, uvek se javimo. Varali jesmo, ali u pauzama. I to nije bilo baš, već ono — prošetali smo s nekim drugim, dopisivali, bili smo klinci i meni i njemu je to bila prva duga veza, prvo sve. Što se mene tiče, odlučila sam da koliko god mogu krenem dalje i gledam neku pozitivnu stranu. Nije lako, provedeš sa nekim 3 godine, navika dosta ima uticaj. Ali mi smo se voleli beskonačno, njeni roditelji ne mogu da me smisle, i sve je ok dok ona ne ode kući, kad ode kući, ja strahujem svaki put da neće doći. Tako je bilo i pre 2 dana, došla je od keve kod mene posle neke svađe, bila je kod mame 7 dana, vratila se, njeni se čak posvađali sa njom zato što se vratila, rekli joj da im ne treba, i tako to, da bi kod mene bila 14 dana, sve u najboljem redu, poklanjao sam joj pažnju, išao sa njom u šoping , kupio joj trenerke i patike, da ne nabrajam, sve je ok bilo. Rekla je kako mozramo zajedno da radimo, da se borimo, pazila mi je na dete koje imam, imam ćerku 3 godine iz prvog braka, elem, pazila je na nju, bila je bolje od prave mame. Ujutru mi je stigla poruka od nje da sam bio divan, i da neke stavri ne mogu da se poprave, da ona ne zna šta oseća, i da oće da ide kod tetke u Austriju, da je ne zovem i ne tražim i da mi neće odgovarati na poruke… Molim vas, pomozite, ako neko može da mi kaže šta se to dešava i kako neko može da spava sa tobom, da bude sve ok, da prihvata poklone, govori da te voli najviše, i da sutradan kaže da ne zna šta oseća. Dve godine smo zajedno, ali godinu dana je živela kod mene. Šta se to dešava sa njom i da li može neko da me posavetuje, ona zna da ja ne mogu bez nje i da ću je zvati, moliti i tražiti. Da li je vredno sve ili ne? Nenade, imamo sličan problem. Dečko me ostavio posle tri godine veze. To se baš danas desilo, ne kazem, raskidali smo mi uvek i sve to stoji. Varao je on mene i ja sam njega, prevazišli smo to. Mladi smo bili kada smo bili i neizivljeni kada smo krenuli da budemo u vezi, što se i očekivalo da će biti od nas. Standard, on je na početku veze bio taj koji plače, posle sam bila ja ta. Sve je to nama super išlo, on je krenuo na faks, ja nisam, pauzirala sam godinu, pre nego što je otišao, mi se nismo viđali često, nismo se baš ni čuli često da naviknemo kada ode , navikli smo se oboje, zatim smo se zadnjih nedelju dana pre njegovog polaska viđali svakog dana, i otišao je. U početku smo se čuli normalno, kasnije sve ređe, to mi je zasmetalo, skrenula sam mu pažnju, on bi to poštovao dva dana i vratio bi se na staro. Osetila sam ja da nam nije kao pre, ali tešila sam se, biće bolje. Viđali bi se vikendom, on bi prespavao kod mene, ja kod njega. Nismo se svađali uopšte, niti smo izlazili, niti fejsbuk imamo veza je 50% bolja bez fejsa , planirali smo šta ćemo za naše 3 godine. Ja sam se promenila, jer ga jesam povredila u prošlosti, on se promenio, ali nagore. Nije poštovao dogovor, nije poštovao moju reč… I on zatraži pauzu, ON, ja rekoh ok, razlog je bio ON. MENE puno povređuje s tim nejavljanjem, svestan je on toga, pa mu treba malo vremena da razmisli o svemu i videćemo se 19. On mi se javio posle 3 dana, ja sam došla 19. Ja gledam, plačem, rekla sam mu da je ispao kreten, nema razloga. Bio sam sa devojkom skoro 6 meseci, iz istog smo grada, ali nismo se viđali svakog dana, tako da naš raskid ne bi trebalo da bude prezasićenost. Ona ide na faks u BG, sve je to ok bilo, ja sam par puta išao tamo na nedelju-dve, viđali se, ali ne svakog dana. Sve je bilo ok, pričala je kako me mnogo voli i ne može bez mene. Mnogo toga smo preživeli zajedno. Ona je došla kući, ovamo gde živi, i mi smo se za to vreme viđali dok je bila, sve je bilo ok, prespavala je kod mene, sve je bilo super, prava ljubav. I pre nego što je otišla na bus, rekla mi je da me mnogo voli i da ne može bez mene. Posle je otišla u BG na faks, tamo ima stan, živi sa drugaricama. Prošlo je par dana, nešto sam joj ja prebacivao jer me je slagala, ali rekla je da je htela da mi kaže, ali je zaboravila i ceo dan sam je za to optuživao i rekla mi je da je pritiskam mnogo itd. I ja sam je pozvao, ona je plakala i teško izgovarala reči, rekla je da joj veza stvara pritisak, oseća potrebu da se javlja i kad ne želi, ima mnogo da uči, faks joj je najbitniji sad. A ja joj kažem, pa ok, ne moraš da mi pišeš ako ne želiš, iskuliraj, kaži mi ne mogu sad da se javim, učim, hoću malo da izađem da se ohladim itd, i ja ti ne bih zabranjivao to niti pravio problem oko toga. Nije u pitanju drugi muškarac, samo jednostavno ne mogu da budem u vezi, stvara mi pritisak. Ne znam, ali mislim da nam se putevi razilaze. Kaže mi da me voli i dalje, ali ne može da bude u vezi. Ta 4 dana su za mene bila pakao živi, par puta sam zaplakao, nervozan sam, ne jedem ništa, čak sam te večeri kad sam raskinuo, dobio temperaturu, počela glava da me boli. Juče je pitam da li može da priča. Ona mi kaže da joj je prazna baterija i da ima puno da uči, pa ćemo sutra. I nisam joj tu ništa pisao i sutradan se ona meni javi popodne, pita me šta radim itd. Ona mi je bila najduža veza i osetio sam pravu ljubav, takođe mi je rekla da sam ja prvi sa kojim je osetila da je voli iskreno. A svi momci su je inače ostavljali. Ne znam šta da radim, ima li neko neki predlog? Zamolio bih vas za savjet. Oženio sam se prije 6 mjeseci, volio sam ženu i bilo nam je super. Međutim, ja sam uprskao stvar: prilikom jedne svađe, ja sam nju prevario dok je nije bilo kući. Saznala je i otišla je od mene. Mnogo sam povrijeđen što me je ostavila, rekao sam joj da sam se pokajao, ona nije vjerovala u to. Svjestan sam da mi oprostiti neće, međutim, dok je kod mame, saznala je da je u drugom stanju, a ja sam se počeo opijati, da sam je odbijao od sebe i prema njoj postao jako agresivan i ljut. Ne znam ni sam zašto sam to uradio. Osjećam u nutrini svoj neku bol, neku tugu, svi naši prijatelji su na njenoj strani. Imate li neki savjet šta uraditi u ovoj situaciji. Žene, nemojte očekivati da vas neko poštuje, bar kod mene je tako: moral, karakter, patrijahalno vaspitanje. Ne isplati se petnaest minuta seksa sa jednim, drugim, trećim… Pravi će uvek naići i u većini tih slučajeva poštovati buduću ženu. To što mi muškarci kažemo da nema veze koliko ih je imala, zapravo je čista laž. Ljude je sramota reći da žele neiskusnu ženu, ipak ona treba biti majka, danas-sutra. Ja sam nedavno prolazio pored bivše, šeta dete, ljubi se sa mužem, a kada me je videla, okrenula je glavu… Zajedno sam sa ženom 14 godina, u braku 9, razdvojeni smo 2 meseca, jako mi je teško. Bio sam jako dobar muž, zadnje dve godine smo se malo udaljili, slabo sam pokazivao emocije prema ženi i detetu. Imam neke finansijske probleme, sve me je stislo u životu, verovatno sam zbog toga bio takav. Sad ne mogu da zaspim uveče, ne mogu da jedem, propušio sam i pušim 3 pakle. Ona tvrdi da me voli i da neće da živi sa mnom, da želi da budemo prijatelji. Bili smo verni jedno drugom, mislim da nam je bilo veoma lepo 12 godina. Želim da je vratim, bio sam uporan, ali ništa. Može neki pametan savet? Mario, zvuči surovo: budi siguran da je našla dugoga. Kakva je ta žena, kakve veze ima što ste se udaljili, kriza je učinila svoje — čim nema para, nema ni ljubavi. Znam dosta takvih slučajeva. Zašto bi sebe ponižavao, žena ima koliko hoćeš, samo prilazi, drugo, imas raznorazne sajtove za upoznavanje, a čim drugu upoznaš, nećes ni misliti na suprugu bivšu. Takvi tipovi žena su previše zaljubljeni u same sebe, navikle su da im roditelji duvaju dvadeset i četiri sata. Otkaci je i nađi drugu koja će biti iskrena i kojoj neće biti važan tvoj materijalni status. Rekla bih svima koji misle da nikada neće preboljeti bivšeg da promene svoje mišljenje, odmah. Dajte si samo šansu, radite na slučaju, odavno sam prestala da plačem zbog bivšeg, ne interesuje me više nimalo, iako još nije promenio status na FB. Zašto bih se zamarala nekim ko ja odlučio da živi bez mene. Ja sam se okrenula onom koji diše za mene, otvara mi vrata, pridrži stolicu da sednem, drži me za ruke, ljubi me beskrajno, ima sjaj u očima, smeje se i želi da bude sa mnom. Ovako, dečko i ja smo u vezi više od dve godine, voleli smo se, pazili, mazili… Naše svađe su se uvek zasnivale na tome što sam pre njega spavala sa jednim dečkom, samo dva puta. Uvek smo prevazilazili sve to i nakon 3 dana bi sve bilo super. Pre četiri dana mi je rekao da me ne voli, da je retard što je sa mnom, ponižava me, vređa, udario me 2 puta… Rekao mi ja da sam zaslužila da trpim i da neće da raskine sa mnom, a ja da raskinem ako hoću. Ne mogu jer ga volim više od života… Sinoć smo se videli na moje insistiranje, preklinjala sam ga , svađali, rekla sam mu da nije ni on svetac, jer me mnogo povređivao u vezi, a ja glupača koja sam igrala kako on svira. Prestala sam da se družim sa svima, bio mi je centar sveta. Nakon što više nisam mogla da ga podnesem, rekla sam mu da usput stane kod autobuske, gde me prvi put poljubio, suze su mu krenule i nije hteo, prošli smo i skrenuo je na drugu stranu. Sedeli smo u autu i pričali nekih sat vremena, nakon čega je rekao da me vozi kući. Pred dvorištem, kad sam izlazila iz auta, rekao mi je da se vratim i poljubio me u obraz… Ne znam šta da mislim, da se borim za njegovu ljubav ili da ga ostavim?? Problem mi je jer me pazio kao malo vode na dlanu, stalno me zvao i sve ostalo.. Udario te je dva puta, a ti još razmišljaš šta i kako sa njim!? Kakva ljubav, o čemu pričaš? On je očigledno isfrustriran čovek koji je našao da se na tebi iskaljuje. Ne treba ti to! Nijednoj ženi to ne treba! Mnogo je ribe u moru, kako se to prosto kaže. Srešćeš nekog drugog, samo nauči da voliš i poštuješ sebe! Razmisli malo, da li želiš da se vežeš za čoveka koji te tuče, vređa i psihički maltretira? Ljubav treba da je lep odnos pun obostrane pažnje i ljubavi, a nikako kompromitovanje na koje samovoljno pristaješ jer ideš ispod vlastitih minimuma. Sem ako tvoj minimum koji očekuješ u nekom odnosu ne obuhvata mučenja i večna nerviranja i pravdanja…. Plašim se da ću stalno nailaziti na takve tipove, posle njega treći, ne mogu to… Kaže da bi me gledao kao Boga da mi je prvi, kajem se, a ne mogu da vratim vreme i ispravim tu jedinu grešku koja me sad mnogo košta… Očigledno nisam mogla da vratim bivšeg, nije mi jasno samo zašto status na FB nije promenio, nego je U VEZI, to što je sa mnom stavio? Šta to može da znači, mislim da mora da je našao neku, pošto je takav tip i rekao mi je da on nipošto ne želi biti sam nego mora da traži, samo beskrajno, samo traži i sve ide dalje, nigde ne staje. Ne mogu da pretpostavim šta znači status u vezi, a od veze nema ničeg? Još oko jedne stvari imam dilemu, pa bi vas molila za savet. Problem mi je što nije moj tip, nije ni ljep, niti je zabavan, nema leptirića, nije ni načitan, radi kao poštar, što uopće nije moj nivo komunikacije, nema varnica, nema šale, nema pojma za mohito, za plaže, za žurke, sve je linearno, pretpostavljam, uglavnom dosadno. Šta da radim sa tim čovekom, ne mogu samo u krevetu provoditi dane, seks je najbitnija, ali ne i jedina stvar koja treba da nas spaja, ne mogu šetati od stida sa njim po ulici i držati ga za ruku, da se opet vratim samoći, a? Nijednog momenta nisam mislila da je on pravi, ali to me nije sprečilo da se zaljubim. Međutim, sve što se kasnije izdešavalo, ostavilo je jako gorak ukus u ustima i to je uništilo i najmanju šansu da se bilo šta ponovi među nama. Samo moja lična kultura je kriva što sam odgovorila na njegov pozdrav, pri skorašnjem susretu. Ostalo vreme, totalna ignorancija, s moje strane. Toliko je samouveren da nije verovao da mu neću oporostiti. Očigledno je navikao da sve dobije na šarm. E, sa mnom, to neće moći. Namjerne greške ne praštam. Sa deckom sam se zabavljala par meseci, ali nismo proveli mnogo vremena zajedno, zato sto on zivi van Srbije. Brzo sam se zaljubila, jer je vrlo simpatican, druzeljubiv, sarmantan i pre svega, izvrstan ljubavnik. Ali velika mana mu je sto je neozbiljan, voli da flertuje, a nije dorastao nasim opasnim zenama. Tako se desilo, da je u medjuvremenu flertovao sa jednom zenom, koja, da budem iskrena nije ni u pola lepa i zgodna kao ja, a o obrazovanju da ne pricam. Zena ima samo osnovnu skolu,ali zna znanje, poucena mnogobrojnim vezama u svom zivotu. Ja sam se kao vrlo ponosna, tiho povukla iz te veze, medjutim, ona, znajuci iz iskustva, da protivnika mora poraziti potpuno, i obezbijediti sebe, njemu je pocela slati svakakve nakaradne anonimne sms poruke, a u njemu probudila sumnju, da to radim ja. On, naivan, poveruje joj, nazove me i svasta mi kaze. To sam teze podnela, nego raskid. Zar za to vreme, koje smo proveli zajedno, uopste nije shvatio, da ja tako nesto ni u snu ne bih mogla pomisliti, a ne uraditi. Voljela sam ga strasno i povredio me do srca, sto je to uradio. I dalje sam cutala, nisam se javljala na njegove sporadicne pozive, ali kad mi napise poruku, to je bio haos od ruznih reci. Znala sam da to ona govori kroz njega, a bila ocajna sto on u to veruje. Ostala sam dostojanstvena i vremenom, moja ljubav se pretvorila u prezir. Posle cetiri godine, oni su raskinuli. Cetiri godine mu je trebalo da vidi ko je ona. Nikad mi se vise nije javio, ali sam cula od zajednickog prijatelja, da se raspitivao za mene i pitao da li imam decka. Skoro smo bili na svadbi tog zajednickog prijatelja, bio je sam, bez pratilje, nastojao je biti u mojoj blizini, ali ja sam to predvidela, pripremila taktiku i ponasala se kao da je nevidljiv. U dubini duse, mi je drago, sto je pokusavao ostvariti neki kontakt, ali moj ponos ne moze da predje preko ponizenja, koje mi je priredio u reziji jedne primitivke. Mislim da i ne zasluzuje bolju, kada je nije mogao prokuziti. Ja sam jos sama, ali nema te sile, pod kojom bih mu se vratila. Znam da ponos nije saveznik ljubavi, ali to sam ja. Kako si opisala, on je bio taj koji je sve i zakuhao na početku, to samo dokazuje da je u principu najbitnije ono što svako od nas ima ili nema u glavi, u drugom su planu neke druge svari koje si opisala. Ah, taj ponos kad je čovjek povrijeđen i nije ništa kriv da mu se to desi, ponos je još jači… Smatram da svako dobije na kraju što zasližuje. I on je, kako si opisala, nakon 4 godine shvatio neke stvari. Koliko je samo takvih primjera i sa muške ali i ženske strane, ali ono što je definitivno — ne treba nikog čekat ni mislit kako je bio pravi ili prava! Prošlo je mesec dana od rastanka i sad već moram da znam da se neće javiti, znam, ali ne mogu da shvatim kako može do juče neko da ti bude sve, danas ga više ne interesuješ? Da li je to osobina određenih muškaraca, jer nema valjani razlog za prekid, ne, mora da je u pitanju nova ljubav, koja se javila niotkuda. Znam da takva osoba i ne vredi truda, ali niko me nije voleo tako do sada, nikada se nisam osetila srećnom kao tada. Moje se životno doba deli na pre i posle njega. Sama sam, imam 48 godina i mislim da je za mene smak sveta, život bez života… Da li je normalno da plačem, odrasla sam osoba, ponašam se nerazumno. Normalno je da plačeš i da se tako osjećaš… Nažalost, nema riječi da odnesu bol. Meni se isto desilo sa curom, u jednom danu se okenula, ali bukvalno, a i dan-danas je sama i znam da pati, ali ima nešto što je jače od ljudi, ne mogu da pređu preko svog ega. Nije svačiji primjer isti. Ponekad mislim da se neki osjećaji skupljaju u osobama i onda eksplodiraju u momentu, loša komunikacija je uzok… Treba bit iskren pa priznat greške sam sebi ako ih je bilo, a svi pravimo greške i tako znaju proći životi u nekoj tuzi i patnji, a u suštini ne treba puno za sreću… Tvoje godine nemaju veze sa bilo čim, živimo od kada se rodimo sve dok ne prestanemo da postojimo, ljubav ne bira godine, kao i sve što ide sa njom, dobro i loše. Čini mi se da je lošeg sve više… Razumem kako se osećaš, suze su neophodan ventil. Treba samo prihvatiti vreme potrebno da se preboli, zvuči teško, ali je jedino moguće. Godine nemaju veze, ili smo živi ili nismo. Ako smo živi, onda je normalno da osećamo i sreću i bol. Čini mi se da je problem u uglu gledanja, naime, mi iskustva bojimo i pripusujemo im predznake pozitivne ili negativne. To što je neko iskustvo neprijatno, ne znači da nije korisno i da iz njega ne možemo nešto korisno izvući. Toplo preporučujem knjige Bruna Simlese i njuegova predavanja, ima ih na internetu dosta. Meni je pomoglo da bolje sagledam svoje situacije i procenim ih drugačije. Ne daj se obeshrabriti! Ruku na srce, zašto žaliti za nekim ko je tek tako mogao da ode? I sama sam bila u sličnoj situaciji i isto sam se kao i ti pitala. Čim je mogao da ode bez objašnjenja, znači da mu u karakteru nešto debelo fali. Okupiraj se nečim i nemoj se sažaljevati. Nemoj vrednovanje sebe vezivati ni za koga! Hvala, Marko, još jednom, na rečima podrške. I ja verujem da se sve desi sa razlogom, da nam pokaže gde smo mi u ovom trenutku i šta treba na sebi da poboljšamo. To iskustvo me je mnogo čemu naučilo i aktiviralo na raznim poljima. Ajde da neki muškarac kaže da se u kafani stiče životno iskustvo, pa i da razumem, ali devojka… ne priliči jednoj princezi, sem ako ne radi u kafeu ili slično, to je onda druga priča. Prvo, hvala na odgovoru, Marko. U kontaktu sam sa njegovom sestrom, one je dobra devojka, razmenimo po koju poruku jednom mesečno otprilike. Ništa je nisam pitala za njega, ipak joj je on brat, pa ne želim da se pročuje da kukam i žalim. Živ je i zdrav, zahvaljujući FB, sve se zna. Njegova mama me nikad nije volela, čak je bila otvoreno netrpeljiva, jedna od onih posesivnih majki, veliki pritisak je vršila na svoju decu. Ali to je druga priča. Uglavnom, meni ni sada nije jasno, jedan deo mene ga voli, bez gorčine i loših osećanja. Ne želim da ga kontaktiram, ako treba, on će se sam vratiti. Eto, uistinu, ne znam ni šta bi moje pitanje bilo. Najviše me muči to što nije bar jedno pismo poslao, pa makar i sa lažnim objašnjenjem, bar bih znala da me je poštovao na neki način. Ovako, nimalo viteški da ispari… Dobro si i postupila što se ne raspituješ za njega kod njegovih, imaj svoj ponos! Četiri godine veze nije malo, to je već zajednički život, vjerujem da ti nije lako, ali po ovom tekstu vidim da si jaka osoba sa karakterom i voliš da ti se kaže u lice ako nešto ima da se kaže. Ja mislim da je on izgubio tebe, a ne ti njega, i tako to gledaj, ubjeđen sam da se takve osobe kad-tad pokaju zbog svojih postupaka. Ko zna zašto je to dobro, neka je pokazao pravo lice, to samo znači da bi te danas-sutra u nekoj teškoj situaciji ostavio na cijedilu. Zaslužuješ nekog ko te cijeni. I mene je cura ostavila, sve zbog kolegica i kafane, jer misli da je to život i da se tu stiče životno iskustvo. Zato, glavu gore i živi svoj život, naići će neko vrijedan svega! Imala sam momka 4 godine. Veza je bila lepa i puna obostrane podrške i razumevanja. Imali smo planove za dalji život. Zbog loše finansijske situacije, on je odlučio da ode na brod, sa čime sam se složila, jer sam znala da je prinuđen. To mi se nije svidelo i pomalo sam burno odreagovala. Od tada je prošlo 7 meseci, ja i dalje razmišljam šta mu se moglo desiti, pa da nije makar par rečenica nekakvog objašnjenja dao… Ne gajim mržnju niti gorčinu u srcu, oprostila sam mu, ali me pitanje i dalje muči, da li će se ikada javiti? Zar je moguće da tako nestane bez traga? Pa pre puta je bio jedno drago, divno stvorenje, pouzdano i karakterno. Ovo se nimalo ne uklapa u moju sliku o njemu… Ćao! Odgovaram svima pa ću i tebi! Uistinu, jako čudno to kako si opisala da je bio sasvim drugačija osoba prije odlaska na brod i nakon 4 mjeseca totalna promjena… Mogu da shvatim da mu je teško, posao naporan, obaveze na brodu, totalna promjena u njegovom životu, ali da se tako okrene prema tebi i to baš kad je tamo… Teško za objasnit, po meni, ljubav ne može nestat tek tako. Da li je on sreo neku osobu na tom brodu, moguće, ali malo vjerovatno, možda osjeća da nije sposoban da ostvari ono što je planirao i neće da te obavezuje. Jednostavno se povukao u sebe i misli da te ne zaslužuje, ali kako si opisala, ne bih rekao da je to. Jako je čudno da se ne javlja. Da li imaš veze sa njegovom porodicom, pa da saznas da li oni sa njim kontaktiraju, pa da tako saznaš šta je u pitanju! Ja i moja bivša djevojka smo bii u vezi 8 mjeseci, svađali smo se stalno i ako smo jedno drugom bili cijeli svijet, ja sam više kriv jer sam je pritiskao, gušio, zbog gluposti pravio probleme, bio posesivan i na kraju nije mogla izdržati, pobjegla je. Od tada me muči na razne načine. Kad god treba da se vidimo, ona nešto izmisli da to izbjegne, a meni se tad sruši cijeli svijet. Ona vidi da me ima u šaci i to koristi kako zna i umije, jer zna da ću biti tu za nju. Ona je mene čekala 4 godine dok sam ja bio sa drugim djevojkama, a sve vrijeme smo bili u kontaktu. Kaže da njoj sad ne treba veza, jer ima neke stavri da ostvari u životu. Potreban mi je savjet kako i da li mogu da je vratim k sebi. Najbolje što možeš jeste da se povučeš i ne smaraš je porukama ili da je zoveš, kako si opisao, na neki način si je smarao, ona je to trpela do jednom, vjerovatno joj je potrebno neko vrijeme da razmisli, vjerujem da ti nije lako, ali ako je zoveš, da ne kažem moliš da se pomirite, imat ćeš samo kontraefekat i padaš u njezinim oćima kao muškarac. Nije pravilo, ali u dosta slučaja se tako protumači, za to vrijeme poradi na sebi i svojim razmišljanjima i postupcima. Ništa na silu ne može da bude ostvareno, ako te voli i ako joj je stalo do tebe, javit će ti se, a ako ne, treba i to prihvatit, treba gledat optimistično. Zato, želim ti da se to riješi i da bude sve OK! Znala sam da ima divnih ljudi, znala sam. Hvala puno za odgovor, razloga za raskid i nema pravog, nisam imala vremena za njega, pošto sam morala da spremam ispite, nisam mogla da mu posvetim moje vreme, koje ja stvarno nisam ni imala, zbog obaveze, mislim da se zato ne prekida jedna ozbiljna veza. Ja sam mu se već sinoć javila, ali on me danas nije pozvao, pa su mi neke stvari sada malo jasnije. Probala sam da ispravim stvar, a opet mislim da to nije razlog da se prekine veza, ali imate pravo, moj signal mora da primi i druga strana. Ja nemam fitbeka, pa se moram obradovati na sledeće sto me čeka, mnogo neprospavanih noći, palomu, suze nesretnice, fb, život bez života. Znam da treba da proradi vreme za mene malo i da prihvatim, ne i da zaboravim. Samo se plašim samoće, dosta mi je, sita sam tražiti, razočarati se, čekati da nazove, sve ima svoje granice, umorila sam se. Kad neko ima pola veka iza sebe i jedan propali brak, malo je šansi da opet oseti ljubav. To dolazi neplanirano i ako znaš da je prepoznaš, zgrabi je. Ja se sada kajem natenane, pošto nisam uložila mnogo u vezu koja je trajala oko 3 godine, kada sam stvarno osetila što je sreća i bila voljena. Bila sam ponosna, drska, mislila sam da se svet okrćce oko mene. Sada sam sama, nemam prijatelje, ne znam niti kako da ih steknem. Privatni život je moj veliki neuspeh, zašto ne umem da nađem sebi partnera, umorno je i tužno stalno biti sam. Svake večeri listam fb, a život je negde vani, ne smijem se, ne radujem se, ne volim, kao da ne postojim. Istina je da polomljena ljubav više ne može da se zakrpi i nije to to i da će biti gore nego pre, sve to znam, ali znam i da ista mene čeka na 100 metara dalje. Pa sam rešila da se borim i skupila sam hrabrosti i nazvala ga. Hladan glas s druge strane telefona, ima li smisla videti se i pokušati ispraviti, nikada neće biti kao pre ili može. Molim da mi odgovori optimista ili neko ko ima iskustvo, da li vredi obnoviti nešto što je prestalo… Zavisi kako je do prekida došlo, ovo što si opisala za ljubav je tačno, u životu rijetko naiđe prava, a obično i kad smo u vezi i prepoznamo ljubav, ne znamo je cijenit i tek kad dođe do raskida, shvatimo šta smo imali, to je već dobro poznata stvar. Kasnije je sve teže stvorit nešto slično, nikad ne reci nikad. Ja misim da vrijedi pokušat obnovit nešto ako ima volje i sa druge strane. Onaj koji se bori može izgubit, ali onaj koji se ne bori, već je izgubio. Najbolje ti znaš šta i kako, ako misliš nešto uradit, uradi, nemoj se predomišljat, bar ćeš znat na čemu si. Želim ti da bude sve OK! Bila sam sa momkom oko 4 godine, veza je bila sa usponima i padovima, kao i svaka. Takoreći, bili smo pred brakom, ali se završilo burnim svađama. Nakon toga, on me je duže vreme zvao i pokušavao da se pomirimo, ali ja nisam želela, jer u tom periodu, osećala sam neku odbojnost prema njemu, zbog celokupne situacije. Prošlo je već 3-4 god. I pitanje je da li će se on upošte javiti? Želim čuti vaše mišljenje. Moraš prije svega znati šta hoćeš od njega, da li samo da ga čuješ ili nešto više! Vjerovatno će ti se javit nakon 3 godine, trebalo je da su nestanu negativne stvari, jedino ako je on sad u vezi sa drugom, to može bit problem…Ima ona izreka: tek kad nešto izgubiš, SHVATIŠ. Ne znam da li je to slučaj kod tebe, možda si za to vrijeme otkad nisi sa njim, shvatila neke stvari, ili pak smatraš sad kad je prošlo toliko vremena, da je on bio dobar, pravi za tebe, pogotovo ako si bila u nekoj vezi u međuvremenu, pa na neki način uspoređuješ. Ne znam zašto je došlo do vašeg raskida i ko je više a ko manje kriv, 4 godine veze nije malo i ostaju jake uspomene, zavisi na kom je on sad nivou života… Znam nekoliko cura koje se kaju što su raskinule jer su kasnije imale samo loša iskustva i to baš kako si ti opisala, da te zvao, htio da budete zajedno, a ti nisi htjela. Kad prođe određeno vrijeme, bude ti krivo. Teško je savjetovat bilo koga, ali ako misliš da si sigurna u to da ga čuješ, probaj, ko zna, možda se i on tome potajno nada! U vezi sam 8 mjeseci, tačnije, ne bih to nazvala vezom, jer se više svađamo nego što vodimo tu vezu. Prekinuli smo vezu zato što sam ja školovanje završila i vratila se kući i bilo je nemoguće održat tu vezu i prekinuo je on sa mnom iz tog razloga. Patila sam, imala sam osjećaj da gubim život, da nemam snage dalje ići, al krenula sam. Nakon godinu dana patnje, suza i boli, digla sam se iz pepela, dopisivala se s momcima, al nisam željela vezu ni bilo šta, samo neki kontakt. Nakon te veze nisam izlazila, preko Facebook-a sam se dopislivala… Nisam imala veze, nisam mogla zamislit da me drugi zagrli. Dve godine sam patila i bila slobodna. Nakon te dve godine, izađem s momkom sa kojim sam i sad 8 mjeseci i zavoljela sam ga… Teško mi je se bilo naviknut na njega, al navikla sam se, s tim da smo se 3 puta posvađali zbog mene, kriva sam bila, kao i jednom zbog njega, jer se dopisivao s nekom dijevojkom. Sve smo izgladili i sad se svađamo svakog dana zbog nekih gluposti, zbog ljubomore izazvane s moje strane i s njegove… Dva dana u vezi, 10 dana se svađamo. Šta da radim, kako da se postavim da mi vjeruje, da se ne svađamo, da imamo lijepu vezu, jer stalo mi je do njega… Kad se posvađamo, kaže neke stvari koje i ne misli, u ljutnji. Svađe obično pokazuju razlike ako su učestale, jer ne doprinose smirivanju ni razgovoru kad treba i, naravno, često se kaže što se ne misli, mada nekad i skrivene misli izađu na površinu. Malo mi je čudno da je tvoja veza od 4 godine tako završila. Ako ste se tako voljeli, nema prepreka nikakvih da se ljubav ostvari, jer 4 godine nije malo! Period patnje i raskida svako individualno podnosi, neko duže, neko kraće, a nekad iskrena ljubav ostaje vječno u duši, bez obzira na sve. Lijepo je da si uspijela naći način da ponovo budeš sretna, pokušajte da razgovarate zrelo, da vidite šta kome smeta i da pokušate to svesti u razumne okvire. Ljubomora je zdrava u normalnim mjerama, ali sve preko toga nije. Morate imat povjerenja jedno u drugo i prije nego što se posvađate, sačekajte 10 sekundi i vidite ima li uistinu razloga za to. Sve se može tolerisat u normalnim okolnostima, osim prevare i laži — po meni, 2 najgora razloga u vezi koja niko ne treba da trpi. Siguran sam, ako se volite, da ćete naći kompromis, ali ako se svađe nastave, onda to pokazuje razike između vas za koje ni sami ne znate i to nije zdrav odnos. Bili smo skoro 2 godine zajedno. Ona je insistirala na raskidu, rekla je da ne može više da bude u vezi, želi da ostvaruje rezultate na faksu, ima vreme za svoje drugarice i još za sebe. Inače, mora da pazi na ishranu, ima problema sa zdravljem. Sada joj se pogoršalo, i mislim da se zato i odlučila za raskid. Rekao sam joj da joj želim sve najbolje, da je uvek srećna i da ću da poštujem njene odluke, samo da mi ona bude bolje. Tada mi je bila i donela neke stvari koje su bile kod nje, kao i ključeve mog stana. Tada sam tek shvatio da su te 2 prelepe godine završene i da to više ne postoji. Nisam uspeo uzdržati emocije, zaplakali smo i otišla je, poslednji put da sam je video. Pošaljem joj nekad poruku kada više ne mogu da izdržim bez ikakvog kontakta, odgovori mi kasnije i na drugačiji način, kao kada smo se upoznavali. Ne znam šta da mislim, stalno mislim o njoj, sećam se raznim naših momenata i svaki put je sve više volim, bila mi je sve. Imam osećaj da je čvrsto odlučila da je kraj i da pokušava to da prođe što bezbolinje i što brže, pa zato i ne želi da ima kontakt, da je to ne bi podsećalo. Rekli smo da ćemo ostati prijatelji i u dobrim odnosima. Čini mi se da je to loša ideja. Mislim da je najbolje da potpuno prekinemo kontakt. Usput, ona mi je prva ljubav. Kažu, prva ljubav zaborava nema, ne lažu… Stefane, glavu gore, nijedan raskid nakon duže veze nije lak, pogotovo u prvim danima raskida. Imaš osjećaj da je sve najgore moguće… Ali, ako je tako odlučila, pusti je, jer ako je ona spremna da baci 2 godine sa tobom, zašto bi se ti borio ako ona ne pokazuje interes, a po tvojoj priči, ona je to uzrokovala… Nije jedina cura koja ide na faks, ima dečka i još obaveza, to su samo izgovori. Moraš da znaš da dečko kod cure nikad ne može imat autoritet kao njene kolegice, uvijek će bit jedna koja će ju usmjeravat protiv njene volje, doživio sam to. Možda se zasitila veze, a nije bila spremna da nešto zajedno promijenite, pa je odlučila da raskine. Time pokazuje nezrelost i bježanje od riješenja. Jedostavno, nije se spremna borit da to uspije. Onda zašto bi ti potenciro nešto, ako su joj bitnije kolegice, to ti sve govori. Razumijem za faks, ali to ne pije vodu. Ako ima problema sa zdravljem, možeš joj biti samo podrška, a ne opterećenje. Opusti se i živi svoj život, ne javljaj se njoj, imat ćeš samo kontraefekat, to svima savjetujem u slučajevima kad cura tako postupi. Nakon nekog vremena, 2,3,4 godine, one shvate kakvog su dečka imale i onda im bude krivo što su tako postupile i kaju se. Moj dečko i ja smo bili nešto kratko zajedno, mesec dana. To je tih mesec dana bila savršena veza. Kako smo se samo voleli, svi naši razgovori i poruke… Mi smo prvo 3 meseca bili dobri prijatelji i tada smo se posvađali 6 puta, ništa ozbiljno, zbog nekih gluposti, brzo smo se pomirili posle 2-3 dana. Tad mi je srce puklo, plakala sam cele noći. To je bila ta 8. Moja najbolja drugarica ne bi nikad bila sa njim zbog mene, a i zbog toga što je on njoj nikakav i ružan. Sve sam činila za njega. Takođe mi drugarica kaže da misli da se on namerno svađa sa mnom da bi video koliko je meni stalo do toga da se pomirimo. To znači da će se meni vratiti? Molim za neki savet, kako da ga vratim? Pa da počnem, mislim da vas neću udaviti i hvala na odgovoru. Imam 24 godine, sa curom koja ima 23 u vezi sam 5 godina. Pre 3 dana smo se posvađali, kao i uvek, ništa posebno. Ona je tog dana otišla u selo i nije me zvala cela dva dana. Ja, naravno, debil, muško ko muško, pozvaće ona mene prva, međutim, od toga ništa. Kad je to glupo muško, tj. Ja poludim, spakujem se, bilo je 12 uveče, pozovem taksi i odem 30 km do nje, samo da mi to sve kaže u lice i da se uverim. Pri tom drhtim i ne verujem šta se dešava. Kad sam stigao do nje, izašla je i uz mali plač rekla kako nije to to i da ne oseća ništa. Na moje insistiranje da ne može biti to to, odjednom posle 5 godina, rekla je da me ne vidi kraj sebe, da me sad više gleda kod drugara i da me ne voli. Oterala me je kući, pri tom pustila takvog da se vratim, nije me ni ponudila da barem prespavam. Kad sam došao kući, više nisam bio ista osoba: plačem, boli me stomak, ne mogu da radim ništa, samo sedim i razmišljam. Pozvao sam je sutradan uz plač i pokušao sve i svašta. Opet me je odbila jako grubo. Ja opet sledećeg dana sve isto pokušam i trudim se, da bi mi ona rekla da popričamo i da budemo sami. Ja sam potrčao da se vidim sa njom. Proveli smo taj dan fenomenalno i grlili se i ljubili, ma sve je bilo super. Kad sam otišao kući, prva dva sata je bilo isto super, ali opet tu nešto ne štima. Pozvala me je nešto kasnije i rekla da je sve bilo fenomenalno, ali da je to radila da bi videla da li postoji još nešto što oseća. Ja tad nisam znao kako se zovem, ne mogu da verujem da je pre 2h bilo sve super, a sad tako. Pričali smo i pričali, rekla mi je da je pustim dok sledeći put ne dođe do mene, jer mora zbog posla, to je za 3 dana, i da je ne diram, ne šaljem poruke ni bilo šta drugo. Ja sam pristao uz veliku muku, jer ne mogu zamisliti ništa bez nje. Evo, to je ovo veče, pola 4 je, ja i dalje ne znam da li da je pustim i da čekam vreme kad će joj osećanja proraditi opet. Pri tom je njoj sve vreme žao bilo i plakala mi je. Ne znam, ako joj je žao, znači da me i dalje voli. Ona bi htela da budemo prijatelji, njoj je lepo kad je zabavljam, kad pričamo, ali zašto mi to radi? Ja slabo jedem, tužan sam i nemam pojma šta ću i kako ću dalje. Mlad sam i znam da se to vremenom izbriše, ali ja to ne želim, jer znam koliko je i dalje volim i spreman sam da je čekam koliko god mogu, i znam da se mučim i umirem, želudac me boli. Šta je to, bar neki savet od cura da dobijem. Da se nadam nečemu ili mislite da je to to? Znam kako se osjećaš, kao da ti se život raspada. Moj ti je savjet: ne javljaj se, ne šalji poruke. Ako budeš navaljivao, dobit ćeš samo kontraefekat. Naravno, nije ovo egoizam i ne znam kakav je karakter tvoja cura i da li očekuje da se javiš ili ne, uglavnom, nešto je u njoj puklo i najgore je da ti sad forsiraš. Pusti ju koliko god treba, znam da nije lako, ali moraš tako. Pet godina je dosta vremena, vjerovatno razmišlja o svemu, vašoj budućnosti, možda osjeća zašićenost koju miješa sa prestankom ljubavi. Zato pusti, ne javljaj se, distanciraj se, jer što god učiniš, kažeš, nema te riječi koja će je natjerat da promijeni stav. Opusti se i živi svoj život! Zvala me je jedne noći, rekla da je pogrešila i da ne može bez mene, ja došao odmah po ne znam koji put, dao sam šansu nama. Sve je bilo super 2 dana, posle toga mi je rekla uz plač da opet nije to to. Ona mene želi, ali kao druga, da budem tu, da se nađem da provede vreme sa mnom nekad, ali ne oseća više ništa kad me ljubi, kad… ništa joj nije kao pre. Evo i opet sam se sada po ne znam koji put spakovao i došao kući, od nje naravno. Rešili smo da je ostavim na miru, da svako vodi svoj život, pa ako nekad bude biće, kako će se sve završiti, ja ne znam, teško je i njoj, teško meni. Ja sam dobro, koliko mogu da budem kada je ovo u pitanju, hvala na savetu. Očigledno je da on tebe ne voli i ne shvata ozbiljno. Kako si opisala, i sama kažeš da ste se kratko viđali. Ko će znat šta mu je u glavi, vjerujem da ga voliš, ali ako je prošlo malo vremena, bolje ti je sad da je tako ispalo nego nakon neke duže veze, kad bi ti bilo daleko dalkeo teže da raskinete. Nezahvalno je ikom išta govorit, ali budi jaka i imaj svoje JA, ne ponižavaj se slanjem poruka — dižeš mu ego. On je već prelomio. Naći ćeš nekog ko te zaslužuje. Bolje odbolovat na vrijeme nego imat probleme konstantno! Taj dečko je očigledno neodlučan i ne zna šta će ni od sebe ni od tebe. Vrlo verovatno je da je pod nečijim uticajem, pa se menja kako vetar duva, a opet oseća da ti je stalo do njega, pa to koristi. Razmisli dobro, šta će ti takav čovek u životu i kakav bi ti život bio sa njim. Moj ti je savet da ne igraš te toplo-hladne igrice, to nikuda ne vodi. Jedinu pravu stvar koju možeš da uradis jeste da zrelo, ali najozbiljnije i najotvorenije, razgovaraš sa njim. Da mu predočiš kako se oseća, da ne možeš da dozvolis da se tako igra sa tobom i da takvo ponašanje nećeš da dozvolis i da tolerišeš. To nije veza i ljubav, to je mučenje i emotivno maltretiranje. Ako se situacija ne promeni posle toga, znaš šta ti je činiti. Pusti ti sredinu i šta će ko da kaže, psi laju, karavani prolaze. Sebi treba da si najbitnija i da ne radiš sebi na štetu. Te stvari je bolje saseći u korenu, shvatiti da si donela dobru odluku, poštovati sebe, odboluješ ako treba i ideš dalje. Zaslužujes da nađeš nekog ko će moći iskreno da te voli bez svih tih igrica. Ćao, potreban mi je savet, imam problem. S dečkom sam već sedam meseci, imali smo jedan prekid… Postaje jako čudan i tajanstven. Počinje neke stvari da mi zabranjuje. Nekad je toliko hladan prema meni da je to strašno, ne pokazuje mi više ljubav kao nekad. Kaže mi da je to zbog mene, da se potrudim da se promenim, da mu pokazujem ljubav i budem kao na početku. Kad sam nežna i dobra, i on je sa mnom, ali nije to to, sve nekako ko da me skine s vrata. Kao da sve to koristi da bi još gori bio prema meni. Kad sam lošija i odvratna prema njemu, on još gori, priča nešto što mrzim, nervira me namerno. Rekla sam mu šta mi smeta. Rekao je da će da promeni to. Ne znam šta da radim, pomozite mi, molim vas, jako sam tužna već danima… Ana, već sam ti odgovorio na neke stvari, u poslednjoj poruci si bila srećnija jer te njegova mama zvala da pravite kolače što, naravno, ništa ne znači. Tebi se čini sve ok kad se pokaže neki lijep gest prema tebi i misliš da je sve ok, ali po ovome što sad pišeš, očigledno da nije! On se dvoumi šta da radi, to ti je sigurno, jer veza nije veza ako si konstantno izložena takvim stvarima. Teško je savjetovat šta da radiš, ali meni se čini kao da čekaš šta će on odlučit, a to je uvijek loše… I tuga i sreća su sastavni dio života — zato glavu gore, budi svoja! Misliš da bi trebalo da prekinem s njim na vreme? Plašim se, ne bih da prolazim kroz isto, biće mi mnogo teško, još i ljudi, pričaće… Ne znam šta ću, glava mi je puna svega. E je ne znam šta da radim. Pogotovo što sam mu rekla sve šta mi smeta otvoreno, da mi pokazuje ljubav, i on opet ništa, samo je postao još gori. Ne znam kako da se ponašam, kad sam dobra s njim ne valja, loša, opet isto, ne znam. Imaš moju priču tu, naći ćes je. Možda vrijeme učini svoje, pa on shvati neke stvari, ali kako ti opisuješ situaciju, ne liči mi na dobro sa njegove strane. Ti si tu spremna na sve, a on se dvoumi, obično kad cura zaprijeti raskidom, onda dečko dođe sebi, jer vidi da te može izgubit i to je varijanta na koju možeš odigrat. Zasad ne prenagljuj i osmatraj, jer svaki raskid je bolan i, eto, imaš moju priču dolje, pa pročitaj. Iskreno ću ti reći: on tebe vjerovatno voli, ali ne dovoljno da neke stvari presječe, što u budućnosti može bit samo gore po tebe. Razumijem da ga voliš i da misliš da će se svijet srušit ako ne budete zajedno, teško je savjetovat nekom nešto što ne bi i sam uradio. Mislim na prekid, da mu kažeš da ako ne promjeni stav, da više nemate šta tražit zajedno, a možda to i čeka. Ako nekog volim, spreman sam na sve da budemo srećni, nema tu roditelja, prijatelja… On se vjerovatno lomi šta da radi, da li da nastavi s tobom usprkos svojima pod uslovom da mu govore loše o tebi ili da opet raskinete. Jednom kad krene nizbrdo veza, a može se spasit da ima volje, obično vodi u kraj. Nemoj ga previše ispitivat, da ga ne smaraš, da mu ne budeš dosadna, malo se i ti ohladi, pravi se da ti je svejedno, da vidiš kako će on reagovat. Ako bude i dalje ovakav, to ti je jasan znak da od toga nema ništa! Hvala ti puno, Marko, mnogo si pomogao i nekim delom si i u pravu. Malopre je njegova mama pozvala, ne verujem da sam u pitanju ja, pošto me je pozvala da za zavetinu pravim kolače. U pitanju su moji, a njegovi su ljuti na moje, ne na mene. Svejedno, on bi trebalo da prihvati bilo šta i da mi stane u odbranu. Videćemo kako će ići dalje. Što se tiče ljubavi, tu sreće nikad nemam, ali šta je, tu je. Tebi hvala u svakom slučaju što si mi pomogao i odvojio vreme da mi odgovoriš. Sinoć smo razgovarali, pitala sam ga da li ne odgovaram ja njegovima, rekao je da nije to u pitanju, već da im se ne sviđaju neki naši običaji. Rekla sam mu da ih previše sluša, da treba biti svoj čovek, da ljubav nije ako ništa ne radi za mene i ne suprotstavi se, daleko bilo da mu tražim da ih ne poštuje i voli, ali mora da ima svoje ja. Kad sam ga pitala šta bi bilo kad bi mu zabranili da bude sa mnom, rekao je da to neće da bude tako, jer njegovi nisu takvi, ali kad bi se to deslilo, ne zna šta bi uradio. To me je jako povredilo. Rekao mi je da će njegovi da pozovu danas moje da se dogovore da dođemo kod njih na zavetinu. Mislim da moji neće ni da pristanu na to, ne znam šta da radim, iz problema u problem idemo. On to i ne shvata, kako mu oni govore tako radi, ne znam da li bi trebalo da prekinem s njim, ali previše ga volim. Već smo bili u prekidu i bilo je grozno. Ne bih da prođem kroz isto, ali ovako jednostavno ne ide. Pomozite mi nekako, molim vas. Bili smo u vezi ili još jesmo — nejasno godinu i pol. Burno smo počeli, imala je naviku da sjedi u kafani po cijele dane, ode kući, na faks, pa ponovo u isti kafić i tako do navečer kasno. Tako sam je i upoznao. Prva 2-3 mjeseca sam konstantno skretao pažnju da takav način života ne vodi nikud. Razumijem potrebu da se izađe, i sam izlazim, ali konstantno bit u jednoj kafani je loše. I tako smo se natezali i odjednom prihvati ona da nije u redu to što radi i prekine. Nastupa 9 mjeseci ekstra veze, što se kaže, lubav cvijeta. Ja joj samo kažem da se javi kad ode i kad dođe. U principu smo slabo zajedno izlazili, ali sve po njenoj želji. Išli smo na 2-3 putovanja i bilo je ok. Pitao sam je uvijek da li treba nešto mijenjat, da li je zadovoljna i uvijek dobio isti odgovor — da je njoj ekstra! I onda nastaje problem. Približavao se moj rođendan 8. Taj dan ode na faks i javi da ide na kavu u kafanu i da će brzo doći i ja kažem OK. I javi se ona tek kasno navečer, kaže, okasnila, bilo neko slavlje u kafiću, pa ostala i odmah mi čestitala rođendan. Naravno, ja ljut, ali ne pokazujem to, mislim u sebi, neka prenoći… I sutra joj prigovorim što je tako postupila i nastaje njena reakcija: kako ništa loše nije uradila i da se ona puno promijenila zbog mene i tako riječ na riječ, ja joj objasnim zašto sam prigovorio i ona se složi da sam imao pravo na to… Ali ona kaže meni da joj treba pauza od par dana i da misli da će nam bolje bit, još bolje. Ja se nisam složio sa tim, ali kao uvijek popustim i rekoh OK, neka bude po tvom, i ona kaže da će se javit. Javila se odmah drugi dan da kaže da uči jer ima kolokvijum i da ne mislim da je u kafani ili nešto slično. I tako, prođe još 2-3 dana i ja pošaljem poruku da se vidimo i razgovarmo o tome u čemu je problem i ona pristane, ali baš tu večer dogovorila izlazak sa kolegicama i rekla da će se javit dan kasnije, ali ništa. I tako je prolazilo sve više dana i nazovem ja nju da pričamo. Pitam je hoće li da raskinemo, kaže da neće, ali ima sad obaveza na faksu maltene do 7 mjeseca. Ja pitam šta to znači da se nećemo vidjeti, ona šuti i tako završimo tu priču: ostalo je da smo zajedno i da će se javit i prođe 14 dana. Ja sretnem njenog brata i odemo na piće i saznam od njega da ona priča i njemu i drugima da smo raskinuli. Mene uhvati bijes odmah i zamolim njega da pošalje poruku da me je sreo i da je rekao meni da smo raskinuli i ona ga odmah zove i pita šta sam ja rekao. Brat joj kaže, čovjek je ostao iznenađen, kao što i jesam. Ja joj kasnije u toku dana pošaljem poruku, neka bude onako kako mi je njezin brat rekao i ostavim poruku na FB, ali odgovora nije bilo i njen mi brat još javi da je bio kući sa njom i nešto je muljala kad je on pitao za mene i na kraju kaže kako smo raskinuli i odmah izlazi iz kuće i odlazi. Kaže, nema vremena za priču! Ja kakav jesam, temperamentan, spakujem neke njene stvari i poklone i zamolim njenog brata da joj da, čisto da izazovem reakciju, ali ništa. Znam da me voli, kao i ja nju, ali eto, našla je sad neki vakuum i čini se da nema izlaza. Da je zovem ili šaljem poruke, nema efekta, jer sam to već radio. Sve drugo bi bilo dizanje njenog ega i dobio bih samo kontraefekat. Ono što me začuđuje najviše, promijenila se za jedan dan sa tom pauzom, nekad mislim da sam pretjerano regaovao za moj rođendan, ali ništa dramatično, još se i ona složila da je to bilo ok. Nemam pojma šta da mislim… Bila sam s momkom 6 meseci, bili smo u malom prekidu pa smo rešili ponovo da pokušamo, posto je on od početka naše veze bio jasan da želi ozbiljno, a ja nisam želela još. Čim smo se pomirili, rešili smo da sad krenemo ozbiljno. Njegove sam znala i išla kod njih, a on moje nije, pa sam pričala s mojima i rešili smo da ga pozovemo na ručak. Ostavio je eksta utisak. Moji su želeli da upoznaju njegove, bili su i njegovi, isto je sve lepo ispalo, pa su njegovi pozvali moje kod njih, bili smo tamo i trebalo je da se dogovaramo oko veridbe i svadbe. Ali, to se nekako izbeglo, pa smo rešili da oni dođu kod nas, pa da razgovaramo o svemu tome. Njegovi su rekli da će da vide kad mogu i da će javiti. Zatim ih nema da zovu već oko 2 nedelje, moji me stalno pitaju zašto, a dečko je postao tajanstven, priča mi kako moram da se promenim, zabranjuje mi izlaske, nošenje kratke odeće, kaže da je sve to ozbiljna veza i da moramo da je poštujemo. Sve to, naravno, ne važi samo za mene nego i za njega. Pristala sam malo teže, jer ne volim da mi neko naređuje, ali previše ga volim, ne bih želela da ga izgubim. Ali, što se tiče njegovih, nešto krije, a ja ne znam šta? Ne želi otvoreno da priča o tome, izbegava tu temu. Mislim da me čak i ne voli toliko da može svemu da se suprostavi zbog mene, ne grabi slobodno vreme da dolazi, pre bi ostao s društvom nego došao da se vidi sa mnom, a onda se vadi navodno da nema para za gorivo. Ne znam šta da mislim, nekad mi hladno i odgovara. Kaže da je takav zbog mene. Kad smo zajedno, sve je savršeno, volimo se i sve je u redu. Ali znam da krije nešto. Molim vas, možda se i nisam dovljno izjasnila, ili vam sve ovo deluje pomalo detinjasto, ali stvarno mi je potreban dobar savet, ne znam s kime da se posavetujem, a čitajući vaše odgovore, oduševila sam se i rekoh da pokušam, možda mi date neki dobar savet za ovu situaciju. Hvala u svakom slučaju. Hm, mislim prije svega da mu njegovi prigovarju za tebe, vjerovatno im ne odgovaraš, neće ti to reći direktno u lice, pa preko njega nešto pokušavaju. Mislim da moraš direktno da ga pitaš da li ostaje pri dodgovoru i kud to sve vodi. Ako se volite, neće bit problema: tu mislim prije svega na njega, mora bit on odlučniji i znati šta hoće, a ne da na neki skriven način pokušava da prikrije prave namjere. Uglavnom, budi ti odlučna, napravi korak ka saznanju kakvu igru igra, jer nije u redu prema tebi. Da ne bude da se situacija otegla ko zna koliko i na kraju on kaže: nismo jedno za drugo. Bolje je odmah to presjeći, manje će bit štete. Želim ti sve najbolje i nadam se da će sve bit OK. Bio sam sa devojkom 7 godina, ove godine u septembru bilo bi 8. Imali smo mnogo planova, bili smo klinci kad smo se smuvali, odrasli smo zajedno. Zbog loše finansijske situacije pre mesec i po dana otišla je kod rodbine u Nemačku da nađe posao i posle mesec i po dana počela da oseća prema drugom dečku nešto. Trenutno se osećam kao najveći bednik i slepac jer me maltene osoba koja mi je sve u životu, za koju bih milion puta umro i ponovo se rodio ostavila zbog kinte. Pokušavam sve što mogu, preko Fb se dopisujemo, i mislim da ću je izgubiti. Navodno, nema još uvek ništa sa njim i priča mi da joj je stalo do mene i da ne želi da me povredi, ali se jednostavno ohladila zbog daljine. Pa ja da sam tako nešto osećao, spakovao bih kofere i vratio bih joj se u zagrljaj. Ne znam kako da je vratim. Zašto bi je vraćao?! Jedno pitanje: da li bi ti to uradio? Ne, ti bi za nju sve, ali, eto, ona za tebe ne bi. Zašto bi ti patio za nekim ko tebe ne doživljava na isti način kao ti njega? Zašto bi davao sebe bezuslovno nekome ko to isto nije spreman da učini za tebe? Zašto bi trošio sebe na nekog ko to ne zaslužuje? Zato nemoj da je juriš, moliš itd, samo se ponižavaš bespotrebno. Glavu gore, srešćeš nekog ko će te biti vredan i umeti da te ceni. Ovo ti kažem, jer mi se nešto slično desilo. Bili smo u vezi 5 god, prvi momak, prva ljubav, sve. On je navek bio u nekoj besparici, pomagala sam mu koliko sam mogla, ali na kraju me ostavio zbog bolje prilike. Kasnije sam to saznala, ne tada kada smo raskinuli. Voleli se mi mnogo, bilo lepih trenutaka, nekih loših kojih se, iskreno rečeno, manje sećam. Sve u svemu, bila sam prezadovoljna i zaljubljena jako. Volela sigurno, kao i on mene. Činilo mi se da nikad neću nikoga voleti kao njega. Na kraju, ja sam ga jedino pitala je li siguran u tu svoju odluku, treba li mu vremena. Boli sigurno, i to mnogo, ali razočarenje je veće. Okreni se sebi, radi stvari koje te ispunjavaju. To što je ispituješ, moliš, samo ima kontraefekat. Hraniš joj ego, ništa više. Realno, ne zaslužuje ništa od toga kad je mogla tako da postupi. Možda čak i pokušava da te drži na lancu, da si joj tu u slučaju ako sa tim likom ne ide, a ti budi budala pa je čekaj da se smiluje. Moj savet ti je da kreneš dalje. Zvuči teško, jeste teško, ali jedino ispravno. Ostavi to iza sebe, pamti lepe, ali i ružne trenutke. Volećeš više i, što je još važnije, bolje ljude. Pretpostavljam da ti je to prva ozbiljnija veza. Iz svega izvuci pouku. Ubuduće ćeš znati šta i kako i upamti — biser se pred svinje ne baca!!! Lepo je Sanja sve rekla. Ma ostavi, čoveče, to iza sebe. Nije vredna više ni jedne tvoje misli, a ne bola koji oseća&scaro